Godinama me bio „blam“ da pričam na engleskom, a danas razmišljam na njemu!

Ja sam vam bio jedan od onih ljudi: „Znam ja dobro engleski, čitanje, pisanje, razumevanje, samo mi je konverzacija malo slaba“. To je ujedno bilo tačno i netačno.

Tačno je da sam znao da čitam tekstove, pratim filmove bez titla, odgovaram na mejlove i poruke na engleskom. Netačno je da mi je konverzacija bila „malo slaba“, bila je jako loša! Znam da mnogi imaju ovaj problem, zato sam rešio da podelim kako sam ga ja prevazišao.

Još ako vam kažem čime se bavim, shvatićete nelagodu kroz koju sam prolazio. Imam malu firmu koja se bavi izdavanjem „stan na dan“. Što dalje znači da gotovo svakodnevno dolazim u komunikaciju s strancima iz celog sveta.

Snalazio sam se tako što sam ja obavljao pisanu komunikaciju, a koleginicu sam zadužio da prima goste. To bi i do dan-danas funkcionisalo, da me u jednom trenutku nije bilo sramota samog sebe!

Prvo sam krenuo da isprobavam mobilne aplikacije za učenje jezika, zatim neke sajtove sa besplatnim lekcijama, međutim, to jeste pomoglo u poznavanju gramatike i širenju vokabulara, ali moj glavni problem nije bio rešen.

I dalje mi je bilo gotovo nezamislivo teško da postavim pitanje kao što je „Gde si ranije odsedao u Beogradu“ („Where were you staying in Belgrade before?“)

Upao sam u klopku da rečenice sa srpskog prevodim na engleski, često se dešavalo da „zakucam“ kad treba da se setim neke reči... i tako sam se mesecima vrteo u krug između želje da naučim i činjenice da mi to baš i ne ide od ruke.

„Ma, ja sam glup za engleski!“

Ovo je najgora moguća stvar koju možete da kažete sebi, a uskoro ćete shvatiti zašto.

Sve je krenulo drugim tokom kada je u stančić na Dorćolu došao simpatični Amer po imenu Spencer.

„You know, my friend, your English is not so bad at all!“

Kako, dovraga, ovaj čovek zna šta me muči, zar je toliko očigledno?

Ispostavilo se da Spencer radi kao profesor engleskog jezika u jednoj od najboljih i najpriznatijih škola jezika na svetu, Berlitz.

„I’ll stay in Belgrade for 17 days, so, if you want, I can make you a deal. I came here to take a break and get to know the city... Let’s go out for a beer every night, and you can tell me about the city. In retrun, I’ll help you work on your English“.

Čoveče. Nije mi bilo dobro. Ipak, prihvatio sam poziv, Spencer je zaista delovao kao sjajan momak. Svakoga dana od ukupno 17, išli bismo u kratku šetnju, a zatim seli na piće. Razgovarali smo o životu ovde, promenama u prethodnih 30 godina, hrani i naravno, fudbalu.

„You’re leaving, how will I continue?“, tek tada sam primetio da sam uspeo da formiram pitanje bez premišljanja kako ću to da uradim.

Razvukao je širok osmeh i rekao da želi da ostanemo u kontaktu i nastavimo naše razgovore.

„Ali to je nepravedno“, pomislio sam, po strani druženje, on meni daje svoje znanje, kako da mu uzvratim, kako da se odužim? Ponudio sam novac za ove nesvakidašnje časove, ali je odbio. Da nije unapred platio stan, svakako mu ne bih naplatio.

„Ok, there is something you could do“.

Tada sam saznao za nešto što se zove Berlitz digitalna platforma za učenje jezika .

Svi ti naši razgovori i teme od istorije do fudbala, na jednom mestu, kao lekcije. Plus, pazite sad ovo, profesori s kojima uživo možeš da vežbaš konverzaciju!

Prošlo je skoro godinu dana od mog upoznavanja sa Spencerom i pristupa platformi. Nakon što sam se ohrabrio u komunikaciji, upisao sam „ kurs uživo “, ali takođe online, pošto mi tako najviše odgovara. Sada sam već na B1.1 nivou (5. stepen po Berlitzu) i ne mogu vam opisati kakav je osećaj kad prevaziđete nešto za šta ste smatrali da niste sposobni.

Sad bih se vratio na moju pređašnju misao „ma, ja sam glup za engleski“.

Iz ličnog primera mogu da potvrdim da je najveća besmislica u koju možete da poverujete – da niste dovoljno pametni za učenje stranog jezika!

Posmatrajte to kao vožnju rolera (ovo je primer koji je Spencer naveo): svi smo kao klinci vozili rolšue, imamo načelno osećaj, sećanje kako to treba da ide, ali kad stanemo na rolere posle dužeg vremena – osećaj je kao da imaš dve leve noge! Onda lagano počneš da prelaziš kratke relacije, malo se ohrabriš, zaneseš koji put, i uz dobru volju i trud, eto te posle nekog vremena, letiš!

Bukvalno se tako osećam! Letim kao klinac na rolerima, iako imam 35 godina.

Želim da vam moj primer bude dokaz da nikad nije kasno raditi na sebi, bilo to učenje jezika, sport, ili šta god. S mojim, već prijateljem, Spencerom, sam i danas u kontaktu. Iako sam mu večno zahvalan što mi je pomogao da ostvarim ovakav, progres, on na to odmahuje rukom: „Don’t mention it. I knew you had it in you from the moment I saw you!“

Siniša M.

Urednik: Berlitz

Koristimo internet kolačiće (cookies) i poštujemo Vašu privatnost kako bi imali optimalno iskustvo na našoj web strani.
Pogledajte Politiku privatnosti za više detalja.

Proveri svoj nivo znanja besplatno | Berlitz

Proveri svoj nivo znanja besplatno

viber