EMA JANG
Poslednji put kad sam pokušala da naučim strani jezik, živela sam u italijanskom predgrađu Sidneja. Moj čas italijanskog jezika neminovno je pratila činija paste i nekoliko čaša vina. To je svakako bilo prijatnije od mojih predavanja časova nemačkog jezika u školi. I pored vina, bilo je iznenađujuće efikasno! U stvari, učenje novog jezika ne mora podrazumevati teške sate koje provodite popisivajući reči i vežbajući gramatiča pravila. Ispada da i ono na šta se ne fokusirate, pomaže. A i čaša vina može pomoći...
Slušajte jezik, iako nemate pojma o čemu se govori - čak i ukoliko ne obraćate pažnju.
Jedan izazovan aspekt učenja novog jezika je taj što on može da sadrži različite glasove koje oni koji nisu govornici ne mogu ni da izgovore, čak ni da razlikuju. To ne predstavlja problem za malu decu – ona samo treba da slušaju neki nov jezik kako bi naučili različite zvukove, jednostavno kroz pasivno izlaganje. Dugo se mislilo da odrasli to ne mogu, ali studija objavljena 2019. donosi optimističniju sliku i ima uticaj na to koji je najbolji pristup učenju jezika za odrasle.
Istraživači su tražili od izvornih govornika finskog jezika da slušaju mandarinski jezik dok obavljaju druge poslove, i da to rade dva sata dnevno, četiri dana zaredom. Snimci njihovih moždanih talasa pokazali su da postaju bolji u razlikovanju zvukova, ali i u izgovoru različitih reči.
"Ovi rezultati su pokazali da izlaganje zvucima jezika i slušanje izgovora može izazvati promene u ljudskom mozgu, za šta se ranije mislilo da se događa samo maloj deci tokom osetljivog razdoblja razvoja" , napisali su istraživači.
Preporučuje se da slušate jezik koji želite naučiti dok radite nešto drugo (sve dok to nije previše kognitivno zahtevno) - dok ste u teretani ili, možda, dok kuvate.
Nemojte se previše truditi oko gramatike.
Ne samo da deca mogu lakše uočiti razliku između velikog broja zvukova, nego i gramatiku jezika uče lakše nego odrasli. Nekada se mislilo da se ta prednost završava do sedme godine. Međutim, jedno istraživanje je pokazalo da postoji razlog za optimizam i u ovom primeru. Na primer, 2018. godine tim u kojem je bio i Steven Pinker sa Univerziteta Harvard, zaključio je da ustvari ta prednost traje desetak godina duže. S godinama, postaje sve teže shvatiti gramatiku i strukturu reči na drugom jeziku. Deo problema bi mogao biti i u tome što kod odraslih „visoko razvijene kognitivne veštine“ deluju protiv njih. Studija Ejmi Fin iz 2014. godine s MIT-a i njenog tima, pokazala je da što se više odrasli trude da razumeju strukturu i upotrebu - poput korena reči, sufiksa i prefiksa – to su gori.
Ova otkrića potkrepila su teoriju koju je 1990. godine iznela lingvistkinja Elisa Nenjport, da se odrasli bore s ovim aspektom učenja jezika jer pokušavaju u isto vreme da analiziraju previše podataka.
Pa šta nam je onda činiti?
Ako slušate drugi jezik, nemojte ga preterano analizirati, predlaže Fin. U njenoj studiji postojao je uslov u kojem su neki učesnici morali dovršiti jednostavnu zagonetku ili obaviti neko bojanje dok su slušali strani jezik - a rezultat je da je upravo ta grupa bila najbolja u sticanju nove gramatike. Lako je zaključiti da, ako se ponašate kao dete, možda ćete kao i dete, lakše i jednostavnije učiti...
Izaberite pravo vreme za učenje.
Izvan formalnih, obrazovnih sistema, puno predavanja se odvija u večernjim satima. Eksperimenti pokazuju da ovo nije optimalno vreme za sve, posebno za starije ljude i tinejdžere. Međutim, druga studija, objavljena u časopisu Psychological Science 2016. godine, sugeriše da večernje učenje može biti korisno - pogotovo ako ga prati pristojan, noćni san, uz nastavak učenja sledećeg dana, tačnije jutra.
Učesnici sa francuskog govornog područja su bili podeljeni u dve grupe: prva je ujutro naučila francuski prevod 16 svahili reči, vrativši se na dodatni čas ponavljanja naučenog iste večeri; druga grupa je te prevode učila u večernjim satima, s ponavljanjem naučenog narednog jutra.
Druga grupa, koja je nakon učenja spavala, pretekla je prvu grupu na svim vrstama testova pamćenja. Pokazalo se da preko noći gotovo ništa nisu zaboravili, a ni nakon nedelju dana (za razliku od učenika koji su radili sve u istom danu, a koji su u proseku zaboravili 4-5 reči prevoda). Takođe, do sledećeg časa, druga grupa je zaboravila manje od prve grupe, koja je sve učila u jednom danu, i brže su ponovo naučili sve čega se nisu sećali.
Istraživači veruju da je spavanje ubrzo nakon učenja omogućilo bržu integraciju naučenog.
Rezultati sugerišu da je planiranje dva termina za učenje i ponavljanje naučenog, jedno pre spavanja, a drugo nakon buđenja, delotvoran način za učenje.
Pravite pauze.
Ideja da se napravi pauza između učenja vokabulara i njegovog ponovnog proučavanja možda zvuči kontraproduktivno. Pa ipak, vredi razmotriti fenomen koji se naziva „efekt razmaka“ . Koji su razlozi za delotvornost ovog pravila nije jasno, ali moguće je da određena pauza između učenja, revizije i korišćenja poručuje vašem mozgu da će vam se ovo znanje vratiti, pa ga vredi zadržati.
Novija istraživanja ukazuju da efekt razmaka najbolje deluje kada je prilagođen svakom pojedincu. U studiji objavljenoj 2014. u časopisu Psychological Science, Pashler i njegov tim osmislili su pojedinačne planove razmaka za srednjoškolce koji uče španski jezik, na osnovu težine materijala i toga koliko su učenici postigli na prvim testovima. Otkrili su da su ti personalizovani obrazovni programi poboljšavaju rezultat na testiranju za 16,5% nego „jedan-program-odgovara-svima” .
Popijte piće!
Alkohol nije baš poznat po tome da pojačava svojstva pamćenja. Tačnije, poznatiji je po tome da smanjuje sve vrste kognitivnog funkcionisanja, uključujući radnu memoriju. Međutim, istraživanje objavljeno u 2017. od strane Frica Renera i njegovih kolega otkrilo je da ipak može biti od koristi.
Nemački volonteri koji uče holandski su popili dovoljno votke da bi postigli nivo alkohola u krvi od 0,04% (otprilike nešto manje od jednog litra piva za muškarca koji ima 70 kilograma). Nasumično odabrani govornici holandskog su ocenili da govore bolje, stručnije i tečnije tokom kratkog testa (tema razgovora na holandskom je bila za ili protiv ispitivanja na životinjama) u poređenju s ostalim učesnicima koji su prethodno pili samo vodu.
Zašto?
Možda zato što se neki ljudi osećaju anksiozno kad razgovaraju na stranom jeziku, a taj osećaj je eliminisao alkohol. Međutim, kako Rener upozorava: "Važno je istaknuti da su učesnici u ovom istraživanju konzumirali malu dozu alkohola. Veća količina alkohola možda neće imati [ove] korisne učinke ovaj učinak."
Urednik:
Berlitz
