Biljana talks feminism.

Ko je Biljana i šta pokreće tu jedinstvenu kreativnost koju deliš sa nama? 

Biljana je jedna najpre znatiželjna osoba koja stalno gleda na koji način da podmetne nogu životu i ne odraste. Ne uspeva mi uvek, ali eto, trudim se. 

Biljana je isto tako neko ko mašta o svetu sa jednakim mogućnostima za sve ljude.

A pored ovoga sam, zapravo, jedna osoba koja ne može da živi na jednom mestu, koju hrani pričanje i učenje jezika koji su mi u neku ruku i obeležili život i po zanimanju sam profesorka francuskog jezika.

Koji je najznačajniji benefit koji ti je učenje i poznavanje stranih jezika donelo?

Jezici su mi doneli poznanstva o kojima ne bih mogla ni da maštam da nisam pričala jezike koji su mi dali krila i omogućili mi da se usudim na neke avanture. Brojna istraživanja pokazuju da ono što nas čini najsrećnijim u životu su upravo prijatelji i porodica i kvalitet odnosa koji imamo sa njima. Tako su ljudi ono što mene čini srećnom, ne samo oni meni bliski, već i oni koji su mi po svemu daleki, oni koji mi omoguće da se obogatim na putovanjima njihovim toplim osmehom. Oni koji se interesuju za vas, ali i žele da podele sebe.

Ne mogu, a da ne pomenem da su mi jezici doneli razne stipendije za studiranje u inostranstvu, kao i kasnije moj rad u Kolumbiji i u Francuskoj. Možda bih bez jezika našla načina da koračam istim putem, možda i ne bih, to nikada neću saznati. Ali bi taj put, svakako, bez jezika, bio mnogo komplikovaniji.

Koji su motivi za učenje stranog jezika?

Učenje jezika me je zanimalo od trenutka kada sam dobila odličnu nastavnicu na privatnim časovima jezika. Do tada me je mama terala i nisam bila na ti sa engleskim jezikom. Ali radilo se o starim metodama i pretrpanim učionicama pospane dece koja ništa nisu razumevala. Ta nastavnica zahvaljujući kojoj sam zavolela engleski bila je, pre svega, sjajna pedagoškinja, a zatim i odlična drugarica. 

Kada sam u srednjoj školi dobila još i francuski i latinski, bila sam apsolutno oduševljena! Obožavala sam časove jezika u mojoj gimnaziji, kao i profesorke koje su te jezike predavale, zaista su bile odlične. 

Meni je učenje jezika bilo kao sklapanje neke slagalice, mnogo sam u tome uživala, kao što je to slučaj i danas. 

Ne znam da li sam svesno razmišljala o nekim motivima ili me je jednostavno ta čisto lingvistička zainteresovanost vozila u pravcu da uvek hoću više. Jesam, naravno, maštala o putovanjima, kao i o radu na Travel Channel-u. 

Skoro sam shvatila da nikada do pisanja mog bloga, nisam radila na srpskom jeziku. Prvi posao mi je bio u Srbiji u jednoj australijskoj firmi u kojoj je srpski bio zabranjen. 

Zatim je došla Kolumbija, gde sam radila u dve različite škole, predavala sam engleski i ostatak vremena pričala na španskom, da bih se onda preselila u Francusku gde sam najpre bila na fakultetu i studirala na francuskom i najviše se družila sa ljudima iz Latinske Amerike i sa njima pričala na španskom. 

Moje poznavanje jezika je svakako bilo zaslužno za dobijanje posla u Francuskoj u toku mojih studija. Radilo se o školi francuskog jezika gde sam ja radila u prodaji i marketingu i zadužena za pitanja učenika iz celog sveta. Tu sam na svakodnevnom nivou pričala na francuskom, španskom, engleskom i ponekad italijanskom. 

Dok bih odgovarala na jedan mejl na španskom, ušao bi neki učenik i obratio mi se na engleskom, dok bi se onda šefica ubacila na francuskom. 

Obožavala sam to i nikada mi nije bio problem da komuniciram i funkcionišem na različitim jezicima u isto vreme. 

Engleski je došao kao moranje, jer su moji roditelji smatrali da je važno pričati makar engleski jezik, francuski je došao u srednjoj školi, a zatim sam upisala francuski i italijanski na fakultetu. 

Španski je došao sasvim slučajno. Naime, dodeljivala se jedna stipendija za Španiju, za one koji su studirali francuski i španski, ali se niko nije prijavio. Jedna drugarica me je ubedila da se prijavim, što sam i uradila i kod nje otišla na nekoliko časova. To je bilo najbrže učenje bilo čega, ja mislim. 

Kako smo obe imale vrlo razrađen lingvistički pristup učenju jezika, a i zato što smo bile u romanskim jezicima, sa njom sam osnove savladala za svega 3 časa i bila sam sposobna da pratim nastavu na fakultetu u Španiji. Ovu činjenicu ne govorim često, jer ljudi misle da ne govorim istinu. Međutim, oni koji su gledali latino-američke serije poverovaće mi, sigurna sam! 

Tako da, nisam ja birala ove jezike, više su oni mene izabrali, kao i splet raznih životnih okolnosti. 

Da sam u gimnaziji imala nemački, možda bi moj život sada potpuno drugačije izgledao!

Da li ti je poznavanje jezika pomoglo u boljem radu na poslu ili u pronalaženju zanimljivijih, plaćenijih projekata?

Sve poslove koje sam ikada dobila, dobila sam ih zahvaljujući tome što pričam ovaj ili onaj jezik. Kako nisam baš zamišljala da ću biti profesorka, već da ću raditi nešto za šta su neophodni jezici, takvim poslovima sam i stremila.

Ako radiš sa ljudima iz inostranstva, kako  poznavanje stranog jezika pomaže u komunikaciji i radu sa njima?

Kao što sam već rekla, sve poslove sam dobila zbog jezika. Prosto je to bilo ono od krucijalnog značaja za moj rad tamo. Ali dodala bih da jezik uvek nosi kulturu, a pošto sam živela u 5 različitih zemalja, razumem način razmišljanja ljudi. To zna svaki prevodilac. Ovo mi je zaista bilo od ogromnog značaja kada sam radila u internacionalnim odnosima, bila u kontaktu sa brojnim organizacijama iz celog sveta i mogla da razumem koje su potrebe ljudi sa druge strane žice, da tako kažem, na koji način da im se obratim, kako bi pregovori bili što uspešniji. Bilo bi sve mnogo teže bez tog elementa kulture i donekle poistovećivanja zbog mog iskustva.

Kada ljudi posete tvoj Instagram profil  Klitmit i sajt klitmit.com vide da voliš putovanja. Da li imaš neku zanimljivost npr. da si zbog neke situacije u inostranstvu poželela da govoriš još više stranih jezika ili jezik koji je maternji u državi koju si posetila a da nije jedan od pet koje već poznaješ?

Moram da priznam da sam malo razmažena u pogledu razumevanja. Čim ne razumem jezik koji se govori oko mene, ja se odmah pogubim. To je zato što sam mnogo vremena provela u Južnoj Americi i Francuskoj i naviknuta sam da uvek sve razumem. 

Kada bih otišla u Aziju, na primer, ili skoro u Švajcarsku, odmah sam dobila poriv da naučim jezik zemlje u kojoj sam. Kako to, naravno, nije realno ni moguće, moram da priznam da odmah pomislim kako bih ja u Južnu Ameriku. 

Na ovome moram da radim i da postanem tolerantnija ka tome što ne razumem, jer nikada neću pričati sve jezike sveta, a interesuje me mnogo zemalja čije jezike ne govorim. 

Kakav je tvoj utisak o Berlitz metodi?

Bila sam krenula na nemački pre nekoliko godina jer sam u to vreme predavala i smatram da je važno, posebno za profesore koji predaju početnicima, da se, s vremena na vreme, stave u njihovu kožu. 

Htela sam da izađem iz zone komfora i učim neki nov jezik, ne romanski. Očekivala sam da će profesorka, kao i ja, koristiti aktivnu metodu, gde odmah naučimo učenike da kažu nešto smisleno. Međutim, to nije bio slučaj i bila sam baš razočarana, jer je ona prevodila sve. 

Kada sam videla na probnom času kako izgleda učenje u Berlitzu, oduševila sam se! To je upravo ono što sam tražila! Svet ide napred, pa tako i metode za učenje jezika. 

Drago mi je što je Berlitz škola jezika umela to da prepozna i da u skladu sa tim pravi svoje programe. Jedva čekam da kurs krene!