Milica Dinić je profesorka engleskog jezika i pedagoški savetnik u Berlitz školi stranih jezika .
Svoje dugogodišnje iskustvo je stekla kroz rad sa decom i odraslima , kao i prilikom angažovanja na Berlitz letnjem kampu za decu .
Milica govori o tome kako je postala profesorka, šta je motiviše i šta voli u svom poslu, zanimljivostima sa časova, ali i savetima za one koji su se tek upustili u avanturu sa učenjem ili predavanjem jezika.
1. Kako je izgledao Vaš put do uloge nastavnika? Kako ste se opredelili za taj poziv?
Mnogo mi je drago što ste upotrebili reč poziv . Biti dobar i posvećen nastavnik, zaista jeste poziv, ne samo zanimanje. Radno mesto moje majke-učionica bila je moja oaza mira u ranom detinjstvu. Iz ove perspektive, rekla bih da je tada sve počelo. Filologija je ono za šta sam se svesno i svesrdno opredelila a prosveti sam se dugo i neuspešno opirala. Danas sam srećna na svom poslu i smatram to svojim velikim životnim uspehom. Krug se obrnuo-učionica je ponovo moja oaza mira.
2. Da li smatrate da postoji idealan način za učenje stranog jezika ili je to individualno?
Ono što se u praksi pokazuje kao korisno za sve tipove đaka (kinestetičare, auditivce, vizuelce) jeste učenje jezika kroz ciljni jezik bez oslanjanja na maternji. Tako postižemo tečnost a vremenom i preciznost. Izdvajam i kontinuitet u učenju bez pravljenja velikih pauza između nivoa. Takođe, posvećenost. Đaci moraju biti svesni da za postizanje željenih rezultata moraju izdvojiti vreme za samostalno učenje između časova.
3. Šta je ono što najviše volite i što Vas najviše motiviše kod podučavanja jezika?
U početku beše reč. Jezik je najmoćnija stvar na svetu. To je ono što volim u vezi sa svim jezicima. Moć jezika i odgovornost koju ta moć podrazumeva. Činjenica da moji đaci postižu konkretne i opipljive pomake me čini srećnom. Njihovi životi, poslovni i privatni, postaju ispunjeniji i mnoge mogućnosti koje pre nisu bile dostupne postaju daleko pristupačnije.
4. Bili ste i učenik i nastavnik. Koja strana klupe je za Vas bila izazovnija i zašto?
Ko uči, taj može sve, a najpre da se ne plaši ničega. Obe uloge su izuzetno izazovne i odgovorne, ali ako Vam je stalo da budete dobar đak i dobar nastavnik i ukoliko kažete svojoj sujeti zbogom, sve dolazi na svoje. Ipak, teže mi je biti đak. Mislim da baš zato dobro razumem svoje đake. Vrlo dobro razumem njihove nelagodnosti i ranjivosti u procesu usvajanja jezika.
5. Da li biste mogli da izdvojite neku anegdotu ili zanimljivost sa časa koja je ostavila utisak na Vas?
Anegdota je mnogo i sve ih čuvam u mislima a neke i na papiru i rado im se vraćam u danima kada je ovaj poziv nešto teži. Najmilije su mi oni trenuci kada se đaci samostalno i spontano organizuju da pomognu jedni drugima a uz to provedu i kvalitetno vreme u druženju. Ti momenti su vrlo dirljivi i tada ponovo shvatam moć jezika.
