Gledam ljude, naročito poslednjih meseci, kako se žale a da pritom ne preuzimaju ni delić lične odgovornosti. Njima se život, jednostavno, dešava. A ne mora tako – ako zavrnete rukave i mućnete glavom, može mnogo bolje da ispadne .
Moj prvi posao je daleko od onoga što sam htela – hostesa u restoranu italijanske kuhinje. Ispočetka mi je to honorarni posao, dovoljan za džeparac (jer sam tada bila student), a pošto sam se dobro snašla, ubrzo je postao “full time”. Počela sam da uživam u njemu i da se zanimam i za ostale aspekte.
Radoznalost me odvukla u restoransku kuhinju. Koristila sam svaki slobodan trenutak da provodim tamo, a kuvarice su me puštale da im pomažem. U jednom trenutku me vlasnik opomenuo da batalim varjaču i posvetim se svom poslu – dočekivanju gostiju.
Uh, gostiju je bilo raznih, finih, dragih, a i onih koji umeju da zagorčaju dan. Nikad neću zaboraviti jednu ženu koja je napravila skandal samo zato što nije bilo slobodnog stola kad je došla, a došla je dvadesetak minuta pre rezervacije.
Dešavale su se i iznenadne, problematične situacije , kao kada je neko bukvalno kilogram papirnog ubrusa bacio u toalet šolju i povukao vodu, što je rezultiralo stanjem pred poplavu. Nema vremena da čekamo majstora, a gosti su već počeli da se žale. Stavila sam na ruku ogromnu kesu za smeće, zavukla u wc šolju i izvukla gomilu ubrusa. To je bio trenutak kada sam shvatila da nekad moraš da zažmuriš i odradiš nešto, ma koliko to bilo neprijatno, bez onog „to nije moj posao“.
Da li prihvatiti dodatna zaduženja na poslu ili ne?
Nisam se nimalo iznenadila kada je vlasnik izrazio želju da se upoznajem s pazarima. U ovim godinama, možda bih se pobunila zbog još jedne obaveze koju imam na dnevnom redu, no, tada mi je bila čast da mi neko ukaže toliko poverenje. Naravno da je bilo teško da savladam dnevni promet i saberem sve da se složi u paru, to mi je pošlo za rukom sa samo 24 godine.
S obzirom na to da je pomenuti restoran u to vreme bio jedan od najpopularnijh u Beogradu, posećivalo ga je i dosta stranaca. U dogovoru s vlasnikom, upisala sam konverzacijski kurs engleskog (koji je on platio najvećim delom), kako bi moja komunikacija s gostima strancima tekla što je moguće bolje.
To je bilo vreme kada su se kursevi održavali klasično, u učionicama, danas po znatno manjoj ceni možeš da završiš kurs engleskog onlajn plus da vežbaš konverzaciju s profesorima.
Kurs jezika je , inače, najbolja aktivnost posle sporta, jer se napredak može videti u realnom vremenu. S druge strane, otvara se nova dimenzija uma, počinjete da učite i razmišljate na nove načine.
Za manje od godinu dana mog rada tamo, vlasnik mi je saopštio da ide na odmor sa ženom, nakon čega sledi šok : celokupno poslovanje prepušta meni i vrednom šankeru, još mlađem od mene! Prvih dana bili smo uplašeni kao zečevi, a onda smo uspostavili tempo i radili kao „singerice“. Vlasnik se vraća s odmora, prezadovoljan.
Otada je znatno skočila moja plata, a i spisak zaduženja . U nekom trenutku (imala sam 26) shvatila sam da je vreme da idem dalje i zagazim u branšu kojoj sam oduvek težila. Na rastanku sam, pored regularne, dobila još jednu platu, a u restoran sam do današnjeg dana nastavila da odlazim kao redovan i drag gost.
“ Znam ja njega kad je bio niko i ništa, običan konobar ”
Danas imam svoju firmu i mogu reći da sam zadovoljna. Ne zaboravljam svoje početke, poštujem ih i uvek me silno zabavi kad čujem da za nekog ironično kažu „eee, znam ti ja njega kad je bio niko i ništa“. U tome je njegov uspeh veći , mislim se u sebi, ali ne komentarišem naglas, jer ljudi koji na ovakav način relativiziju tuđa postignuća moraju još mnogo da rade – i rastu.
Kad smo kod toga, i dalje radim na sebi: svakodnevno pratim šta je novo u mojoj branši, a takođe sam ponovo upisala školu jezika, i to poslovni kurs engleskog (ponovo Berlitz , njih ne menjam, to što postoje 140 godina vam sve govori).
Iako smatram da nije umesno deliti lekcije, jer svako od nas je priča za sebe, ipak mogu da zaključim (i poručim) sledeće:
- Iskoristite priliku, makar delovala kao slaba . Za hostese se smatra da su to devojke koje treba samo lepo da izgledaju i budu ljubazne. Ja sam tu priliku maksimalno iskoristila.
- Što više znate, vaše prilike (naročito novčane) su sve bolje . U jednom danu su čak dve kuvarice bile sprečene da dođu na posao – desilo se da vlasnik koji me grdio što stalno visim u kuhinji nije imao kud te je pristao da odradim smenu kuvarice. Naravno, to mi je dodatno plaćeno.
- Cenite ljude za koje (i sa kojima) radite . U restoranu je postojalo zvanično pravilo: ko se s podsmevanjem i nipodaštavanjem ophodi prema gostu (čak i iza leđa), dobija momentalni otkaz. „Ti ljudi nam donose hleb na sto, to su vaše plate“, govorio nam je vlasnik.
Ima još pregršt situacija i korisnih stvari koje sam naučila tamo, ali to ćemo nekom drugom prilikom. Nadam se da ste razumeli moju suštinu – ne treba se prema životu postaviti iz pozicije nemoći i nepravde, već proaktivno . Kad smo kod prilika, pred vama je jedna sjajna: da iskoristite BESPLATAN ČAS ENGLESKOG JEZIKA . Proverite svoje znanje, kakva vam je koverzacija, da li vam je potrebno “osvežavanje znanja”. I tad kad sam imala 20ak, i sada kada sam skoro 40, koristim svaku priliku da učim, jer znam da me to samo vodi dalje.
Još da vam kažem, u toku je upis na Berlitz letnje ubrzane kurseve po promo ceni za prijave do 20. maja . Pređite ceo 1 nivo stranog jezika za 8 nedelja i na vreme se spremite za uspeh!
Autor: Sonja Martić
Agencija Hajduci i portal Moodiranje
