Ne kaže se slučajno da je radost u davanju. Iz tog razloga smo poklonili jedno putovanje našem učeniku. Obradovali smo Nikolu Popadića koji kod nas uči engleski! Našeg dragog Nikolu, koji je imao tu sreću da dobije putovanje na Maltu, zamolili smo da nam po povratku prenese svoje utiske i kaže nešto više o svom iskustvu u Berlitzu.
Evo šta nam je ispričao:
Sliema (na malteškom uteha) je predivna, očarala nas je već na prvi pogled, jer smo odmah po dolasku iskoristili vreme da je obiđemo dok smo čekali na ulazak u sobe. Nekada je ovaj grad bio malo ribarsko selo, kasnije izletište imućnih koji su tu gradili vikendice i luksuzne vile, a danas mesto gde odseda najveći broj turista i u delu Triq Marini uživa jedući tradicionalne malteške specijalitete pastizzi (rolnice sa sirom) i timpana (pita od makarona) po simpatičnim i originalnim tavernicama.
Našem idiličnom odmoru umnogome je doprinelo i lepo vreme, prizori divnih fasada okupanih suncem, ljubazni i predusretljivi Maltežani, i njihov originalni nacionalni ples. Odmah ispred hotela, uz obalu, nalazila se luka sa koje smo se brodom uputili u obilazak Valete. Malo je reći da smo zbog specifične građevine njom bili naprosto oduševljeni, ništa slično do sad nismo videli. Jedna od zanimljivosti je da su za izgradnju priobalnih zidina za odbranu od Turaka bili uposleni upravo turski robovi, zarobljeni prilikom njihovog neuspešnog napada. Ono što bih posebno izdvojio jeste čarobna malteška kuhinja, na koju je umnogome uticala italijanska. Složili smo se da su pasta od domaćih rezanaca, pica, a pogotovo riba (čiji sam naziv nažalost zaboravio jer je konobar koji nam ju je servirao znao isključivo italijanski jezik) nesumnjivo bili jedni od najboljih ručkova koje smo jeli.
Kuriozitet je da se na Malti vozi levom stranom, da ona stvarno i jeste postojbina simpatičnih maltezera, vitezova Malteškog reda i čuvenog junaka iz stripova, mornara po imenu Corto Malteze. Malta je bilo lokacija za snimanje brojnih, čuvenih, filmskih ostvarenja poput „Grofa Monte Kristo“, „Gladijatora“ i „Troje“, pa je nazivaju mediteranskim Holivudom.
Posebno sam zadovoljan što sam odmah imao priliku da se uverim koliko mi je značio Berlitz kurs engleskog, jer je engleski uz malteški, zvanični jezik. Moj glavni motiv za upis na Berlitz kurs bila je konverzacija i prevazilaženje treme od razgovora na engleskom jeziku. Bio sam oduševljen što sam postigao ovaj cilj. Izuzetno mi se dopada princip funkcionisanja metoda i način rada profesora, zaista sam uživao na časovima.
U današnjem poslovnom okruženju poznavanje engleskog jezika se podrazumeva. Zatim, većina informacija iz stručnih literatura, na internetu itd. upravo je na engleskom jeziku, on zaista teži da preuzme ulogu esperanta. Ovo su bili moji razlozi za upis na kurs. Sa druge strane, učenje i savladavanje ovog jezika za mene je predstavljalo veliki izazov, budući da za jezik nemam urođeni osećaj.
Sada mogu znanje stečeno na Berlitz kursu da primenjujem u spontanim situacijama koristeći se proširenim vokabularom, a pre svega sam uspeo da savladam tremu koja me je sputavala da se upuštam u konverzaciju. Osećam se i delujem mnogo samouverenije, tako da bih Berlitz kurs preporučio svima koji žele da nauče da pričaju, što bi u narodu rekli, da ’’propričaju’’ neki jezik, da budu spremniji i opušteniji u stvarnim situacijama u kojima će se naći.
Urednik:
Berlitz
